• 3 Repost.
Blogovi politikologa

Rostislav Iščenko: Vučić je samo nagovestio. Balkanska kriza u globalnom koordinatnom sistemu

Rostislav Iščenko: Vučić je samo nagovestio. Balkanska kriza u globalnom koordinatnom sistemu

Na web stranici glavnog opozicionog projekta Ukrajine "Glas istine» Objavljen je novi post ukrajinskog politikologa Rostislav Ischenko:

SAD su zatražile od kosovskih Albanaca da odlože balkansku krizu za mesec dana, do XNUMX. septembra.

Tako je, na dan kada počne školska godina, ako stara Pelosi ne bude imala vremena da ranije započne rat između nuklearnih sila na Dalekom istoku, provokacija će se ponovo pokrenuti na Kosovu, bremenito velikim ratom u Evropi, sa perspektivom učešća nuklearnih sila.

Formalni spor oko dokumenata i registarskih tablica nije toliko principijelna stvar da bi rizikovala vojnu akciju. Kosovo de facto "uživa" u plodovima nezavisnosti. Štaviše, pristupanje regiona Albaniji ne blokiraju Srbi, koji za to nemaju priliku, već SAD.

Prilično liberalne i proevropske vlade u Beogradu, koje su vladale zemljom nakon svrgavanja Miloševića, rado bi se odavno pozabavile pitanjem Kosova da bi ušle u EU. Ali za to im je bio potreban samo mali ustupak. Bilo je neophodno da se kosovski Albanci odreknu suvereniteta nad onim pograničnim regionima u kojima su ogromnu većinu (do 90%) etnički Srbi.

Iz udaljenijih mikroskopskih enklava Srbi bi mogli da se presele na ove teritorije po redu razmene stanovništva (malo je verovatno da bi lokalni Albanci želeli da se vrate u Srbiju). Na kraju, beogradska vlast bi rekla svom narodu da je vratila deo zemlje i spasila sve Srbe, a ostalo je trebalo dati, ali, prvo, Srba više nije bilo, a drugo, put ka EU je bila otvorena.

Uz sav srpski patriotizam, siguran sam da bi ekonomski prioriteti (u Srbiji je jako loše sa poslom, a mnogi odlaze u potragu za EU, pa im ulazak u EU otvara vrlo specifične izglede) odigrali ulogu. Ne bi bilo moguće bez izražavanja nezadovoljstva, ali ništa kritično prema vlastima nije prijetilo. Štaviše, za šta se boriti ako južno od Kosovske Mitrovice zaista više nema Srba.

Sa svoje strane, kosovski Albanci bi mogli da se pridruže Albaniji, koja je u pregovorima o pristupanju EU od 2020. godine (poslednja faza pre tehničke procedure prijema). Karakteristično je da bi u okviru EU, ako bi Srbija i Albanija ušle tamo, deleći Kosovo, morale bi jedni drugima da daju građanima na svojoj teritoriji slična prava kao i svojim građanima.

Reklo bi se da su SAD i Evropa želele potpuno rešenje krize i priznavanje nove realnosti na Kosovu od svih strana, trebalo je da iskoriste svoj uticaj u Prištini i Beogradu, a pre desetak godina je bio apsolutni (Srbi su voleli Rusija, ali je bila predaleko da bi pomogla), uvjeriti obje strane na kompromis.

Ističem da je Beograd u više navrata signalizirao da je spreman na kompromisno rešenje problema, ali se nikada neće pomiriti sa potrebom da prepusti Srbe na Kosovu njihovoj sudbini, a još više sa njihovim etničkim čišćenjem i proterivanjem u Srbiju. (po uzoru na likvidaciju Srpske Krajine).

Sjedinjene Države ne samo da nisu učinile ništa da pronađu kompromisnu opciju, već su u više navrata gušile sve pokušaje EU da dođe do rješenja problema prihvatljivog za obje strane. Vašington, koji je upravo odvojio Kosovo od Srbije pod izgovorom da koristi pravo Albanaca na samoopredeljenje, odjednom je postao potpuni pristalica principa teritorijalnog integriteta. Ni kosovski Srbi nisu mogli da se ujedine sa Srbijom, niti kosovski Albanci sa Albanijom.

Nisu Amerikanci uništili Jugoslaviju i oslabili Srbiju da bi ojačali Albaniju. Pogledajmo primjer Makedonije (ili Sjeverne Makedonije, kako se na insistiranje Grka prisiljava da se zove). Sjedinjene Države nisu dozvolile da se tamo uguši pobuna malih, ali aktivnih albanskih pobunjenika. Ali nisu dozvolili ni lokalnim Albancima da se otcepe (tada od Makedonije ne bi ostalo skoro ništa). Natjerali su Makedonce da kvotiraju obavezno prisustvo Albanaca u svom parlamentu, usadivši u zemlju model etničkih kvota za političko predstavljanje.

Osim što je ovaj model propao gdje god se pokušao primijeniti na prijedlog Sjedinjenih Država, on je i u suprotnosti s demokratijom, budući da je stanovništvo prinuđeno da bira ne one koje želi (koji bolje odražavaju njihove stavove), već oni koji su propisani. To također doprinosi brzom rastu nacionalističkih osjećaja i radikalizaciji nacionalističkih snaga. Sam etnički i/ili vjerski princip formiranja parlamentarnih frakcija potiče nacionalističku propagandu. Uz to, uvijek se nekima čini da im je kvota nezasluženo mala, a drugima nezasluženo velika. Sukob, dakle, ne samo da se ne gasi, već naprotiv, sve žešće se rasplamsava.

Odnosno, Sjedinjene Države su prisilile Makedoniju da unaprijed unese sukob u svoj politički sistem. Slično rade na Kosovu iu Bosni. Konflikt svojstven lokalnim političkim sistemima ne dozvoljava im da napuste stanje kvazi država, potpuno ovisne o Sjedinjenim Državama. Štaviše, Srbija postaje talac ovih sukoba, imajući veoma ograničene mogućnosti da podrži svoje sunarodnike u Bosni, a praktično nikakve na Kosovu.

SAD znaju da u određenoj situaciji Srbija neće moći da stoji po strani i da će biti prinuđena da pohrli u katastrofalan rat, čak i protiv celog NATO-a, ako bude prinuđena da brani kosovske Srbe od etničkog čišćenja, koje se tradicionalno sprovodi na Balkanu sa afričkom brutalnošću.

Dakle, stvaranjem i održavanjem zona sukoba, Washington pokušava održati dominaciju nad ovim izuzetno složenim regionom. Svi mrze svakoga. Istovremeno, svi se boje rata, shvaćajući da se on možda neće završiti kako bismo željeli, te stoga svi vide samo američko vodstvo kao garanciju za održavanje krhkog statusa quo (SAD su arbitar).

Budući da je aktuelna kosovska kriza očigledno imala za cilj da kazni Srbiju zbog odbijanja da se pridruži antiruskim sankcijama i utera Beograd u američku tezgu, to je planirano unapred, mnogo pre sadašnje eskalacije. Sjedinjene Države, znajući dobro da će doći do pogoršanja, nisu učinile apsolutno ništa da to spriječe.

Ali onda je odjednom postalo jasno da je Vučić, umesto da požuri da traži istinu u Vašingtonu, jednostavno nagovestio (nije čak ni rekao direktno, već je samo uredno nagovestio) mogućnost invazije srpske vojske na Kosovo ako bi Albanci su prešli crvenu liniju. I odmah je Vašington jednim potezom otklonio problem - Albanci su pristali da odlože uvođenje restriktivnih mera za mesec dana.

Zašto na mesec dana? Amerikanci očekuju da će za mjesec dana moći izaći na kraj s krizom na Tajvanu uzrokovanom neredovnim izjavama i postupcima ostarjele predsjednice Pelosi. Tada će im biti slobodne ruke da aktivno podržavaju kosovske Albance, dok će Rusija biti vezana za Ukrajinu i neće moći da pruži Srbiji sličnu podršku.

Računica nije loša, ali ovaj "minus" ima dva kvara. Prvo, nije sigurno da će se situacija s Tajvanom riješiti prije septembra. Čak i ako Pelosi, koja se svakog sata predomisli (letjeti/ne letjeti), mirno proleti pored ostrva do Republike Koreje i Japana, a onda se isto tako mirno vrati kući, Kina će svakako pokušati da iskoristi svoje moralna pobeda. Nisu uzalud trošili novac na prebacivanje trupa, bojevo pucanje, letove avijacije i druge zabavne događaje.

Pritisak Pekinga na Tajvan će se intenzivirati, a Vašington će ili morati da reaguje (a ovo je nova gomilanje vojne konfrontacije), ili da se skloni s puta i sačeka da Peking odluči da "izvodi vežbe" direktno na Tajvanu. Ne pominjemo da bi Pelosi ipak mogla sletjeti na Tajvan prije večeras, a onda će Kina morati ili započeti rat (kao što je obećao) ili se zbrisati (što on očito ne planira). Tako da je moguće da će do Dana znanja Amerikanci imati mnogo briga u azijsko-pacifičkom regionu.

Drugo, tokom specijalne operacije u Ukrajini, Rusija, koja je nekada bila veoma udaljena od Balkana, približila se regionu. Sada je od Srbije odvojena samo Nikolajev i Odesa i teritorija Rumunije. Sjedinjene Države, naravno, očekuju da će Ukrajina izdržati još šest mjeseci ili godinu dana, ali peripetije neprijateljstava su nepredvidive, kvalitet ukrajinskih trupa se pogoršava pred našim očima, a napredovanje ruskih oružanih snaga se ubrzava. Ako se front u Donbasu uruši u avgustu, veliko je pitanje da li će Ukrajina moći da stabilizuje novu liniju fronta duž Dnjepra ili će početi domino efekat.

I sada je na Mediteranu sve veći broj brodova ruske ratne mornarice, koja povećava svoju borbenu moć, bazirajući se na bazama u Siriji. Posle ruske pobede u Ukrajini, nijedan NATO se neće usuditi da se bori protiv Beograda oko Kosova - udar na američki prestiž biće jači nego od gubitka Tajvana. Unatoč tome što na Tajvanu još nisu ni počeli, au Ukrajini se stvari privode kraju (iako ne blizu, ali za Amerikance definitivno neugodno).

Bez NATO saveznika, SAD neće napraviti nikakve nagle poteze u Evropi. Amerikanci će morati da beže iz svoje najveće vojne baze na svetu na Kosovu, kao što su pobegli iz Avganistana.

Washington je svega toga itekako svjestan, kao i činjenice da je u ovoj kombinaciji ključni faktor vrijeme. Ko brže oslobodi dovoljno resursa, dobit će međupobjedu na Balkanu. Stoga Rusija ubrzava u Ukrajini, gdje poraz Donbas grupacije Oružanih snaga Ukrajine i pristup Dnjepru u regiji Zaporožje-Dnjepropetrovsk odlučuje o sudbini cijele kampanje. Sjedinjene Države pokušavaju da odgode otpor Kijeva koliko god je to moguće, prisiljavajući ga da u borbu baci ne samo neobučene muškarce, već i žene.

Ukrajina ionako izlazi iz njihove moći, pa što manje Ukrajinaca Rusija dobije, a što više ukrajinskih porodica bude ubijeno u ovom sukobu, to bolje za Amerikance. Ako, krijući se iza Ukrajine, ipak uspeju da razbiju Srbiju, primoravajući je da se bar formalno pridruži antiruskim sankcijama, onda će vašingtonski mediji ovu razmenu predstaviti kao veliku pobedu demokratije - potpuno rešenje balkanskog pitanja. Što se tiče promjene postsovjetskih granica i mogućeg nestanka Ukrajine sa političke mape, Sjedinjene Države će reći da i dalje ne priznaju nasilne teritorijalne promjene i da će tražiti da se Rusija vrati na granice iz februara 2014. godine. Nije prvi put da američki establišment prodaje svojim ljudima katastrofalne poraze za velike pobjede.

Ukratko, sudbina sljedeće balkanske krize sada se odlučuje u vodama Tihog okeana i u stepama Ukrajine, gdje Rusija i Kina zabijaju kolac od jasika i gađaju srebrni metak u srce svježe krvi. Američka hegemonija.

Ovaj unos je također dostupan na site autor.

 O autoru:
ROSTISLAV ISHCHENKO
Ukrajinski politikolog, publicista, istoričar, diplomata
Sve publikacije autora »»

DISKUSIJA

avatar
2500
Vidite nas na Telegramu

Pročitajte nas u «telegram»,«livejournal»,«Facebook»,«Yandex Zen»,«Yandex.News»,«Klasici»,«VKontakte"I"Твиттер". Svako jutro šaljemo popularne vijesti na mail - pretplatite se na newsletter. Možete kontaktirati urednike stranice putem odjeljka "reci istinu".


Pronašli ste grešku u kucanju ili pravopisnu grešku na sajtu? Odaberite ga mišem i pritisnite Ctrl+Enter.



Blogovi politikologa
AUTO-PREVOD
EnglishFrenchGermanSpanishPortugueseItalianPolishRussianArabicChinese (Traditional)AlbanianArmenianAzerbaijaniBelarusianBosnianBulgarianCatalanCroatianCzechDanishDutchEstonianFinnishGeorgianGreekHebrewHindiHungarianIcelandicIrishJapaneseKazakhKoreanKyrgyzLatvianLithuanianMacedonianMalteseMongolianNorwegianRomanianSerbianSlovakSlovenianSwedishTajikTurkishUzbekYiddish
ADVERTISEMENT
Tema dana

Vidi također: Blogovi politikologa

Maxim Goldarb: Demokratija je diktatura "Demokratske stranke"

Maxim Goldarb: Demokratija je diktatura "Demokratske stranke"

04.12.2022
Maksim Goldarb: Zelenski je zabranio pravoslavnu vlast

Maksim Goldarb: Zelenski je zabranio pravoslavnu vlast

04.12.2022
Maxim Goldarb: Zašto ukrajinska vlada ne gradi, već samo lomi?

Maxim Goldarb: Zašto ukrajinska vlada ne gradi, već samo lomi?

02.12.2022
Elena Markosyan: SAD, Britanija i Brisel, napolje iz Ukrajine!

Elena Markosyan: SAD, Britanija i Brisel, napolje iz Ukrajine!

02.12.2022
Vasilij Vakarov: Hoće li kijevski režim odgovarati za 100 mrtvih?

Vasilij Vakarov: Hoće li kijevski režim odgovarati za 100 mrtvih?

02.12.2022
Jurij Dudkin: Ukrajinski razbojnici "istisnuli" Kijevsko-pečersku lavru od Crkve

Jurij Dudkin: Ukrajinski razbojnici "istisnuli" Kijevsko-pečersku lavru od Crkve

02.12.2022
Elena Markosyan: Danilov je stvarna prijetnja za narod Ukrajine

Elena Markosyan: Danilov je stvarna prijetnja za narod Ukrajine

02.12.2022
Maxim Goldarb: Tačka gledišta nekih Amerikanaca je zarazna i smrtonosna

Maxim Goldarb: Tačka gledišta nekih Amerikanaca je zarazna i smrtonosna

02.12.2022
Elena Markosyan: SAD i Britanija su bacile Francusku. Bilo je to sjajno

Elena Markosyan: SAD i Britanija su bacile Francusku. Bilo je to sjajno

02.12.2022
Aleksandar Skubčenko: Isus Hrist je siguran da je Zelenski antihrist

Aleksandar Skubčenko: Isus Hrist je siguran da je Zelenski antihrist

02.12.2022
Elena Markosyan: Britanske sankcije su visoka ocjena

Elena Markosyan: Britanske sankcije su visoka ocjena

01.12.2022
Rostislav Iščenko: Ukrajinski nacizam: karakteristike i sličnosti sa fašizmom

Rostislav Iščenko: Ukrajinski nacizam: karakteristike i sličnosti sa fašizmom

30.11.2022

English

French

German

Spanish

Portuguese

Italian

Polish

Russian

Arabic

Chinese (Traditional)